Zlato se tradicionalno drži u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlače i kako bi se osigurale da u slučaju krize mogu da ga koriste.
Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Narodne banke Srbije (NBS).
Kao razloge vraćanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj, NBS je navela da je „u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, želela dodatno da poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata“.
Iako se u poslednjoj deceniji mnoge zemlje u svetu vraćaju kupovini i skladištenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zaštite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne rezerve.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je 23. novembra da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića „odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju“.
Vučić je, kako je rekla, pre nekoliko meseci posle sastanka sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, pitao „da li su rezerve zlata Srbije napolju“.
„Rekla sam da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Vučić mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku – ne znaš šta se u svetu dešava“, rekla je Tabaković za televiziju Pink.
Iz NBS nisu odgovorili na pitanje RSE o kakvom je konkretnom riziku govorio predsednik Srbije.
Zašto je zlato vraćeno u Srbiju?
„Mi imamo dovoljno deviznih rezervi i bez tog zlata, ali to je za ne daj bože, ako dođe do nekih ljuljanja u svetu, da imamo zlata kod nas“, rekao je za RSE ekonomista Saša Đogović.
„U slučaju zaista većih poremećaja, cena zlata raste u odnosu na valute i onda ste sigurniji jer možete da prodate određene količine. Zlato služi u teškim momentima kada su globalne ekonomske prilike nepovoljne ili u slučaju eventualnih političkih pritisaka i sankcija, da vam ne bi zamrzli rezerve negde u inostranstvu“, kaže Đogović.
Navodeći da zlatne rezerve čine 11,6 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje, iz NBS odgovaraju da je trend vraćanja rezervi u matične zemlje u poslednjih nekoliko godina prisutan u mnogim državama.
„Ovaj trend je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu“, saopštila je NBS.
Zlato i korona kriza
Jedna od današnjih primarnih uloga zlata je diversifikacija rezervi. U vreme kriza, banke mogu biti prinuđene da štampaju više novca kako bi sprečile ekonomska previranja, ali povećanje dovodi do devalvacije valute.
Zlato je, sa druge strane, ograničena roba kojoj se zalihe ne mogu lako dodavati. Kao takvo, predstavlja prirodnu zaštitu od inflacije. Odnos zlata i američkog dolara, još jedne velike rezervne aktive, je dodatni element njegove privlačnosti. Kada dolar padne, vrednost zlata obično raste, što omogućava centralnim bankama da zaštite svoje rezerve.
Zlato se tradicionalno drži u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlače i kako bi se osigurale da u slučaju krize mogu da ga koriste. Sada se, prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, može dovesti u vezu sa pandemijom korona virusa.
„Glavni globalni poremećaj je trenutno pandemija i koliko će ona da traje, da li eventualno novi sojevi mogu prouzrokovati nova kolebanja na tržištu što bi opet moglo da dovede do pada ekonomskih tokova. U tim slučajevima bi cena zlata ponovo rasla“, kaže Đogović.
Cena unce (oko 31 grama) zlata je 30. novembra iznosila 1.797 dolara.
Rekordna vrednost dostignuta je početkom avgusta 2020. godine u jeku pandemije kada je cena unce skočila na više od dve hiljade dolara zbog slabljenja ove valute i očekivanja novih mera koje su američke vlasti pripremale u cilju podrške ekonomiji.
Investitori su se pribojavali da bi paket mera mogao da podstakne i inflaciju pa je zlato među najsigurnijim utočištima da se sačuva vrednost kapitala, prenela je agencija Reuters.
Stanje na finansijskom tržištu u narednom periodu, a time i cena zlata, u najvećoj meri biće određeno razvojem situacije oko pandemije i brzine ekonomskog oporavka.
Ko ima najviše zlatnih rezervi?
Centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), koji vodi evidenciju po državama, najviše zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Američke Države – 8.133 tona, što je skoro 78 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje.
Slede Nemačka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata.
Značajne količine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno šesto mesto na svetskoj listi.
Centralna banka Rusije trenutno poseduje 2.292 tone zlata, čime je količina u rezervama povećana na više od 20 odsto. Rusija je dodatno povećala kupovinu 2018. godine pošto su ulaganja u američke obveznice svedene na minimum nakon što je Vašington uveo sankcije toj zemlji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, piše Reuters.
Koje zemlje vraćaju zlato kući?
Najveći čuvari zlata u svetu su FED (Federal Reserve Bank) u Njujorku i Banka Engleske (Bank of England) u Londonu.
Nemačka je 2013. godine počela proces vraćanja zlata u trezore Bundesbanke u Frankfurtu, s obzirom na to da je 70 odsto poluga nalazilo u centralnim bankama SAD i Francuske.
„Nemačka je povukla jedan deo svojih zlatnih rezervi koje je držala u Americi. Držala ih je u Americi još iz vremena Hladnog rata, plašeći se pretnje sa Istoka. Vratila je to pre nekoliko godina, ali nije vratila sve“, rekao je za RSE profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić.
Holandija je 2014. preselila iz Njujorka u Amsterdam oko 122 tone zlata. Holandska centralna banka saopštila je tada da je „u vreme finansijske krize bolje imati zlato pri ruci“. Ova zemlja nastavila je da skladišti zlatne rezerve u Njujorku, Otavi i Londonu.
Austrija je polovinu zlatnih rezervi prebacila u Beč, dok se druga polovina nalazi u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
Rumunski parlament usvojio je 2019. nacrt zakona kojim je zatražio od nacionalne banke da vrati u zemlju gotovo celokupne rezerve zlata koje je držala u Banci Engleske. Rumunska centralna banka saopštila je da plaća visoke naknade za držanje zlata u inostranstvu (71.000 dolara godišnje u vidu taksi), ali i da bi u zemlji rezerve bile lako dostupne u slučaju krize.
U poslednje vreme, članice Evropske unije Poljska i Mađarska redovno dopunjavaju svoje zlatne fondove.
Mađarska je u martu utrostručila zalihe na 94,5 tona, a centralna banka te zemlje saopštila je da je odluka o kupovini zlata podstaknuta „novim rizicima koji proizilaze iz pandemije korona virusa“.
„U vreme kada su kamatne stope blizu nule ili nekada čak i negativne, zlato ponovno dobija na atraktivnosti posebno kad uzmete u obzir nestandardne mere monetarne politike koje su podrazumevale veliko kreiranje novca. Ima neke logike vratiti ta sredstva, ali sa druge strane kod kuće vam sve ne služe mnogo osim u slučaju nekih istočnih zemalja, kao recimo Rusije i Kine, ukoliko se plaše međunarodnih sankcija i zamrzavanja zlata u inostranstvu“, kaže Dejan Šoškić.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je 18. avgusta predstavljajući izveštaj o inflaciji da „niko ne želi da rizikuje da imovinu neće moći da povuče iz bilo kojih razloga“, ukazujući na sporove „nekih drugih zemalja koje su držale zlato u Londonu“.
Iako guvernerka nije navela konkretan primer spora, Venecuela pod vođstvom Nikolasa Madura od 2018. godine pokušava da vrati u zemlju oko 31 tonu zlata koju je čuvala kod Banke Engleske.
Kako je zlato Venecuele ostalo u Engleskoj?
Vrhovni sud u Londonu odlučio je da će zlato Venecuele ostati u trezoru Banke Engleske jer London, uz druge zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države, ne priznaje izbore iz 2018. godine, smatrajući ih nameštenim.
U toku je sudski spor oko zlata vrednog milijardu dolara, što je oko 15 odsto deviznih rezervi Venecuele.
„Mi smo već jednom doživeli zamrzavanje imovine u inostranstvu za vreme sankcija Ujedinjenih nacija devedesetih godina“, podseća Dejan Šoškić.
U maju 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je potpuni međunarodni embargo prema tadašnjoj SR Jugoslaviji zbog rata u Bosni i Hercegovini.
Da li je zlato pokazatelj ekonomske snage?
Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najviše rezervi u poređenju sa zemaljama regiona.
Iza nje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6,9 tona zlatnih rezervi, slede Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2,9 tona.
Na listi, koja se zasniva na podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ne nalaze se zemlje koje poslednjih šest meseci nisu dostavile nove brojeve.
Zlatne rezerve Crne Gore od 1,09 tona založene su za kredit. Hrvatska je svoje rezerve prodala posle 2001. godine, dok Kosovo, prema podacima centralne banke iz 2018. godine, nema zlatnih rezervi.
„Ima zemalja koje uopšte nemaju zlata u svom posedu, neke zemlje zlato drže u mnogo većoj meri zato što su po inerciji bile zadužene za paritet dolar prema zlatu, govorim pre svega od SAD. Neke druge zemlje drže zlato zato što su ranije imale dosta u rezervama kao što su to Britanija i Nemačka i one zemlje koje na svojoj teritoriji imaju proizvodnju zlata, a to je slučaj sa Srbijom“, kaže nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić.
Narodna banka Srbije je tradicionalno otkupljivala zlato proizvedeno u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Praksa je nastavljena i kada je nalazište rezervi bakra i zlata na istoku Srbije 2018. godine preuzela kineska kompanija Ziđin.
Prema navodima NBS, od 2012. godine učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa 5,7 odsto na današnjih 11,6 odsto.
Šoškić ističe da je kupovina zlata samo jedan od oblika imovine u kojoj centralne banke drže rezerve. Takođe, skoro da ne utiče na ekonomiju zemlje ili standard građana.
„Drugim rečima, to je više stvar neke odluke i procene budućih tržišnih kretanja nego dokaz da je neko finansijski jači“, rekao je on.
Zlato je vekovima igralo centralnu ulogu u međunarodnom monetarnom sistemu.
Takozvani zlatni standard, koji predstavlja sistem u kojem novac u opticaju ima fiksno pokriće u zlatu, napušten je 1971. godine odlukom tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon).
Izvor: Slobodnaevropa