Analitičar za plemenite metale Marcus Garvey iz agencije Macquarie smatra da će investitori tokom zime svedočiti bitki između kratkoročnih COVID-19 izazova i dugoročnijeg trenda. Garvey smatra kako se iduće godine može očekivati globalni ekonomski rast. Ipak treba naglasiti kako su nedavnu rasprodaju na tržištu zlata uglavnom predvodili investicioni fondovi čijim se udelima trguje cenom zlata na berzi (ETF). Podsetimo, upravo je njihova potražnja u prvom polugodištu uzrokovala ovogodišnji skok cene.
Čak središnje banke u avgustu su po prvi put nakon godinu i po dana počele sa rasprodajom zlata, pokazuju podaci Svetskog veća za zlato (WGC).
Trenutno se zlato prodaje ali ono ne nestaje, neko drugi ga kupuje po nižim cenama. Danas popodne, unca zlata na spot tržištu košta samo 1.809 američkih dolara (-1,5% u odnosu na prethodni dan). U roku od nedelju dana cena zlata pala je za 70 dolara.
Usled pada cene zlata, mnogi su ulagači prodali i dionice najvećeg zlatnog ETF-a, SPDR Gold Shares (oznaka GLD). Njihove količine zlata su se smanjile za 1,7 odsto ili oko 21. tonu na 1.213,17 tona u poslednjih sedam dana. To je neto odliv od 835 milijuna USD. Svaka deonica fonda službeno se deponira sa desetinom unce zlata.
Poslednjih meseci ti su ETF-ovi omiljeni instrument novih američkih ulagača za špekulacije sa derivatima plemenitih metala putem modernih platformi kao što su Robinhood, E-Trade ili Public. A njihovo ponašanje pri kupovini zasigurno je u poslednje vreme snažnije uticalo na cenu zlata.
Ali, podršku na tržištu bi mogle dati Indija i Kina, najveći svetski potrošači zlata. Kupci iz obe države suzdržavali su se od sudelovanja u ovogodišnjem usponu cene, obzirom da je globalna potražnja za nakitom u trećem tromesečju srezana za 29 odsto, pokazuju podaci WGC-a.
Međutim, prosečna cena zlata u Indiji i Kini u odnosu na cene na međunarodnom tržištu vratila se blizu pred pandemijskih nivoa upozoravaju analitičari američke banke Goldman Sachs. Rhona O’Connell. Analitičarka brokerske kompanije StoneX, ističe da bi potražnja iz Kine i Indije mogla rasti kako se ubrzava prodaja zlata koje drže ETF-ovi. Istovetni slučaj dogodio se pre sedam godina kada se cena zlata ispuhala.
Obzirom da se ulaganje u zlato smatra zaštitom od inflacije, zlato bi se moglo oporaviti ako inflacija u najvažnijim ekonomijama ubrza, a središnje banke zaostanu u podizanju kamatnih stopa. Naime, pad inflacijski prilagođenih, odnosno „realnih“ kamatnih stopa bio je jedan od ključnih pokretača ovogodišnjeg porasta cene zlata. U Goldman Sachsu smatraju da je globalni „rizik od inflacije veći nego ikad u razdoblju od 70-ih godina“ zbog najavljenih javnih ulaganja u projekte „zelene ekonomije“ u Kini, Europi i SAD-u.
U Goldmanu predviđaju da će cena unce dosegnuti 2300 dolara u idućih nekoliko meseci. U Citibank prognosticiraju da će cena zlata tokom 2021. dostići novi rekordni nivo, obzirom da kupovine obveznica od strane središnjih banaka i dalje pritiskaju prinose prema nuli. No, Marcus Garvey iz banke Macquarie smatra kako je povezivanje kretanja cene zlata sa inflacijom preterano pojednostavljivanje tržišnih mehanizama. Dok stručnjaci iz WGC-a smatraju da ćemo uskoro ponovo doživeti nagli porast cene zlata. Procenjuje se da će unca dosegnuti rekordne cene od 2.500 USD.
Ko će biti u pravu ostaje neizvesno. To što nam je svima iz istorije poznato je to da je zlato preživelo sve privredne i ekonomske krize, kao što je npr. velika industrijska (privredna) kriza (1929–33) – najveći poremećaj u svetskoj ekonomiji krajem 1920-ih i početkom 1930-ih, štedna kriza u SAD-u 1980-te, latinsko-američka kriza između 1970. i 1980-ih, japanska bankarska kriza u 1990-tih, azijske krize u 1997. i 1998-ih, kriza u Rusiji između 1998. i 1999-ih, finansijska kriza sa početkom u 2007. godini (subprime kriza), sve ratove i dolazalo se kao najbolji čuvar imovine u kriznim vremenima.
Zlato nije na visini zbog Covida. Covid-19 je deo razloga, ali to nije stvarni uzrok. To što se događa jeste da su vlade, a naročito središnje banke reagirale na Covid-19 štampajući ogromne količine papirnatog novca. Vlade država se susreću sa velikim deficitom, dok središnje banke štampaju novac kako bi unovčile te deficite, u čemu prednjače Savezne rezerve. Sve u svemu, radi se o štampanju novca. To je inflacija koju središnje banke stvaraju kako bi unovčile državni dug, što je odgovor na Covid-19, koji pomaže u povećavanju cene zlata ili nakon ogromne količine rasprodaje do korekcije cene.
Unatoč padu cene zlata u poslednjih dvadeset godina, cena zlata ostvarila je godišnji prosek od 11%.
NAŠA PREPORUKA:
Investirajte tj. kupujte zlatne poluge u visini do maksimalno 30% vaše imovine. Ne investirajte u zlato kratkoročno, pošto ste onda u ulozi ulagača za špekulacije. Zlato već vekovima služi ljudima kao „sigurna investicija“ za novac. Uprkos svim ekonomskim i finansijskim krizama, zlato je sigurna mogućnost zaštite od opadanja vrednosti valuta. Iz toga razloga investirajte u zlato dugoročno kako bi ste profitirali od korekcije tj. pada cene zlata. A o tome smo neodavno pisali, čitaj OVDE (Da li je sada dobar trenutak za kupovinu investicionog zlata?!)
Za više informacija i besplatni savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (11) 440 4232 ili pište nam na sledeći emajl: info@pgsr.rs
Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB.