Злато се традиционално држи у сефовима иностраних банака, а у време нестабилности земље га повлаче и како би се осигурале да у случају кризе могу да га користе.
Србија је недавно у земљу вратила све резерве злата које су чуване у иностранству и тренутно располаже са 37,2 тоне овог племенитог метала у вредности од 1,9 милијарди евра, саопштено је за Радио Слободна Европа (РСЕ) из Народне банке Србије (НБС).
Као разлоге враћања златних полуга из сефова у Швајцарској и Енглеској, НБС је навела да је „у амбијенту појачане глобалне неизвесности, желела додатно да повећа сигурност и доступност свог монетарног злата“.
Иако се у последњој деценији многе земље у свету враћају куповини и складиштењу злата као најтрадиционалнијег облика и заштите од инфлације, ретке су оне које су у своје сефове вратиле комплетне резерве.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је 23. новембра да је после поруке председника Србије Александра Вучића „одмах, у року од два месеца, организовала пребацивање свих резерви злата у Србију“.
Вучић је, како је рекла, пре неколико месеци после састанка са представницима Међународног монетарног фонда, питао „да ли су резерве злата Србије напољу“.
„Рекла сам да јесу у иностранству, у Берну у Швајцарској и да је само једна тона остала у Лондону још из оног времена. Вучић ми је рекао да мисли да би то требало да буде овде у Србији, уз опаску – не знаш шта се у свету дешава“, рекла је Табаковић за телевизију Пинк.
Из НБС нису одговорили на питање РСЕ о каквом је конкретном ризику говорио председник Србије.
Зашто је злато враћено у Србију?
„Ми имамо довољно девизних резерви и без тог злата, али то је за не дај боже, ако дође до неких љуљања у свету, да имамо злата код нас“, рекао је за РСЕ економиста Саша Ђоговић.
„У случају заиста већих поремећаја, цена злата расте у односу на валуте и онда сте сигурнији јер можете да продате одређене количине. Злато служи у тешким моментима када су глобалне економске прилике неповољне или у случају евентуалних политичких притисака и санкција, да вам не би замрзли резерве негде у иностранству“, каже Ђоговић.
Наводећи да златне резерве чине 11,6 одсто укупних девизних резерви земље, из НБС одговарају да је тренд враћања резерви у матичне земље у последњих неколико година присутан у многим државама.
„Овај тренд је последица настојања да се повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности, чињенице да су у глобалном окружењу ниских и негативних каматних стопа опортунитетни трошкови држања злата веома ниски, као и настојања да се умање трошкови складиштења злата у физичком облику, који су присутни у случају држања злата у иностранству“, саопштила је НБС.
Злато и корона криза
Једна од данашњих примарних улога злата је диверсификација резерви. У време криза, банке могу бити принуђене да штампају више новца како би спречиле економска превирања, али повећање доводи до девалвације валуте.
Злато је, са друге стране, ограничена роба којој се залихе не могу лако додавати. Као такво, представља природну заштиту од инфлације. Однос злата и америчког долара, још једне велике резервне активе, је додатни елемент његове привлачности. Када долар падне, вредност злата обично расте, што омогуц́ава централним банкама да заштите своје резерве.
Злато се традиционално држи у сефовима иностраних банака, а у време нестабилности земље га повлаче и како би се осигурале да у случају кризе могу да га користе. Сада се, према речима економисте Саше Ђоговића, може довести у везу са пандемијом корона вируса.
„Главни глобални поремећај је тренутно пандемија и колико ће она да траје, да ли евентуално нови сојеви могу проузроковати нова колебања на тржишту што би опет могло да доведе до пада економских токова. У тим случајевима би цена злата поново расла“, каже Ђоговић.
Цена унце (око 31 грама) злата је 30. новембра износила 1.797 долара.
Рекордна вредност достигнута је почетком августа 2020. године у јеку пандемије када је цена унце скочила на више од две хиљаде долара због слабљења ове валуте и очекивања нових мера које су америчке власти припремале у циљу подршке економији.
Инвеститори су се прибојавали да би пакет мера могао да подстакне и инфлацију па је злато међу најсигурнијим уточиштима да се сачува вредност капитала, пренела је агенција Реутерс.
Стање на финансијском тржишту у наредном периоду, а тиме и цена злата, у највећој мери биће одређено развојем ситуације око пандемије и брзине економског опоравка.
Ко има највише златних резерви?
Централне банке у свету тренутно држе више од 35.000 тона злата.
Према подацима Светског савета за злато (Wорлд Голд Цоунцил), који води евиденцију по државама, највише златних резерви поседују Сједињене Америчке Државе – 8.133 тона, што је скоро 78 одсто укупних девизних резерви земље.
Следе Немачка са 3.359 тона, и Италија и Француска са више од 2.000 тона злата.
Значајне количине злата у последној деценији купују и Русија и Кина које заузимају пето, односно шесто место на светској листи.
Централна банка Русије тренутно поседује 2.292 тоне злата, чиме је количина у резервама повећана на више од 20 одсто. Русија је додатно повећала куповину 2018. године пошто су улагања у америчке обвезнице сведене на минимум након што је Вашингтон увео санкције тој земљи због анексије украјинског полуострва Крим, пише Реутерс.
Које земље враћају злато кући?
Највећи чувари злата у свету су ФЕД (Федерал Ресерве Банк) у Њујорку и Банка Енглеске (Банк оф Енгланд) у Лондону.
Немачка је 2013. године почела процес враћања злата у трезоре Бундесбанке у Франкфурту, с обзиром на то да је 70 одсто полуга налазило у централним банкама САД и Француске.
„Немачка је повукла један део својих златних резерви које је држала у Америци. Држала их је у Америци још из времена Хладног рата, плашећи се претње са Истока. Вратила је то пре неколико година, али није вратила све“, рекао је за РСЕ професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер НБС Дејан Шошкић.
Холандија је 2014. преселила из Њујорка у Амстердам око 122 тоне злата. Холандска централна банка саопштила је тада да је „у време финансијске кризе боље имати злато при руци“. Ова земља наставила је да складишти златне резерве у Њујорку, Отави и Лондону.
Аустрија је половину златних резерви пребацила у Беч, док се друга половина налази у Великој Британији и Швајцарској.
Румунски парламент усвојио је 2019. нацрт закона којим је затражио од националне банке да врати у земљу готово целокупне резерве злата које је држала у Банци Енглеске. Румунска централна банка саопштила је да плаћа високе накнаде за држање злата у иностранству (71.000 долара годишње у виду такси), али и да би у земљи резерве биле лако доступне у случају кризе.
У последње време, чланице Европске уније Пољска и Мађарска редовно допуњавају своје златне фондове.
Мађарска је у марту утростручила залихе на 94,5 тона, а централна банка те земље саопштила је да је одлука о куповини злата подстакнута „новим ризицима који произилазе из пандемије корона вируса“.
„У време када су каматне стопе близу нуле или некада чак и негативне, злато поновно добија на атрактивности посебно кад узмете у обзир нестандардне мере монетарне политике које су подразумевале велико креирање новца. Има неке логике вратити та средства, али са друге стране код куће вам све не служе много осим у случају неких источних земаља, као рецимо Русије и Кине, уколико се плаше међународних санкција и замрзавања злата у иностранству“, каже Дејан Шошкић.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је 18. августа представљајући извештај о инфлацији да „нико не жели да ризикује да имовину неће моћи да повуче из било којих разлога“, указујући на спорове „неких других земаља које су држале злато у Лондону“.
Иако гувернерка није навела конкретан пример спора, Венецуела под вођством Николаса Мадура од 2018. године покушава да врати у земљу око 31 тону злата коју је чувала код Банке Енглеске.
Како је злато Венецуеле остало у Енглеској?
Врховни суд у Лондону одлучио је да ће злато Венецуеле остати у трезору Банке Енглеске јер Лондон, уз друге западне земље и Сједињене Америчке Државе, не признаје изборе из 2018. године, сматрајући их намештеним.
У току је судски спор око злата вредног милијарду долара, што је око 15 одсто девизних резерви Венецуеле.
„Ми смо већ једном доживели замрзавање имовине у иностранству за време санкција Уједињених нација деведесетих година“, подсећа Дејан Шошкић.
У мају 1992. године Савет безбедности Уједињених нација увео је потпуни међународни ембарго према тадашњој СР Југославији због рата у Босни и Херцеговини.
Да ли је злато показатељ економске снаге?
Према листи Светског савета за злато, Србија данас заузима 54. место и има највише резерви у поређењу са земаљама региона.
Иза ње је Северна Македонија на 74. месту са 6,9 тона златних резерви, следе Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина са 2,9 тона.
На листи, која се заснива на подацима Међународног монетарног фонда, не налазе се земље које последњих шест месеци нису доставиле нове бројеве.
Златне резерве Црне Горе од 1,09 тона заложене су за кредит. Хрватска је своје резерве продала после 2001. године, док Косово, према подацима централне банке из 2018. године, нема златних резерви.
„Има земаља које уопште немају злата у свом поседу, неке земље злато држе у много већој мери зато што су по инерцији биле задужене за паритет долар према злату, говорим пре свега од САД. Неке друге земље држе злато зато што су раније имале доста у резервама као што су то Британија и Немачка и оне земље које на својој територији имају производњу злата, а то је случај са Србијом“, каже некадашњи гувернер НБС Дејан Шошкић.
Народна банка Србије је традиционално откупљивала злато произведено у Рударско-топионичарском басену Бор. Пракса је настављена и када је налазиште резерви бакра и злата на истоку Србије 2018. године преузела кинеска компанија Зиђин.
Према наводима НБС, од 2012. године учешће злата у девизним резервама повећано је са 5,7 одсто на данашњих 11,6 одсто.
Шошкић истиче да је куповина злата само један од облика имовине у којој централне банке држе резерве. Такође, скоро да не утиче на економију земље или стандард грађана.
„Другим речима, то је више ствар неке одлуке и процене будућих тржишних кретања него доказ да је неко финансијски јачи“, рекао је он.
Злато је вековима играло централну улогу у међународном монетарном систему.
Такозвани златни стандард, који представља систем у којем новац у оптицају има фиксно покриће у злату, напуштен је 1971. године одлуком тадашњег америчког председника Ричарда Никсона (Рицхард Ниxон).
Извор: Слободнаевропа