Србија данас има око 32 тоне злата. У еврима – то је 1,66 милијарди. У полугама – 2.500 комада. Ако бисте их поређали у један непрекидни низ, овај златни воз био би дугачак око 450 метара, односно могли бисте да направите праву златну жицу која би се простирала кроз више од пола главне београдске „штрафте“, Кнез Михаилове улице.
То је дужина око четири фудбалских игралишта, можемо рец́и и дужина четири београдске Маракане, пише Блиц.
НБС око 96 одсто златних резерви чува у облику полуга, а једна полуга је тешка 12,5 килограма. Крајем новембра прошле године Србија је имала 21 тону злата, али је тада Народна банка Србије купила још девет тона. Да НБС треба да ради на повец́ању златних резерви више пута се могло чути из самог врха власти, па је тако и председник Србије Александар Вучиц́ јавно говорио да више златних полуга значи и вец́у сигурност земље, а готово исте поруке слали су и лидери многих земља у региону.
Тако је Пољска у своју земљу повратила 100 тона, а на повец́ању „куц́них резерви злата“ врло озбиљно раде Мађарска, Румунија, Словачка и Турска. Иначе, злато код појединих великих сила чини чак 70 одсто њихових укупних девизних резерви.
Бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су на крају септембра 13 милијарди евра. Од тога су око 12,7 процената девизних резерви чиниле резерве у злату – 32,12 тона злата укупне вредности 1,66 милијарди евра или око 1,95 милијарди долара.
Злато се готово у целости (око 96 одсто) чува у облику златних полуга, док се свега око 4 процента чува у форми кованог злата. Од укупне количине злата, у трезору НБС се налази око две трец́ине, док се отприлике једна трец́ина налази на рачунима НБС у иностранству, код најеминентнијих и сигурних институција. Тиме је постигнута диверсификација места држања златних резерви, што додатно јача њихову сигурност, наводе из НБС.
Рачуница: Ево колико полуга стане у тону
Ако вам је, гледајуц́и филмове, некада изгледало чудно што тако мала полуга може озбиљно да намучи некога ко је преноси, ствари ц́е вам бити јасније када чујете колико је тешка.
Наиме, просечна тежина једне златне полуге износи 12,5 килограма, тако да једну тону злата чини око 80 полуга. Када је реч о димензијама златних полуга које се чувају у трезору Народне банке Србије, оне износе 17,78 X 9,21 X 4,45 цм. Финоц́а злата од којег су изливене износи 999/1000, односно њихов садржај представља 99,9 одсто чистог злата.
Овај племенити метал служи као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.
Такође, ниска корелација злата са традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, попут америчког долара, чини злато корисним у сврху додатне диверсификације портфеља.
Извор: Спутник