Svatko ko investira novac ima želju da se umnožava, a ne umanjuje. Iz tog razloga se puno ulagača uputi sigurnom stazom i biraju sigurnu vrstu ulaganja za koje su sigurni da su gubici isključeni. Ali nelagodnost se skriva i u čak na prvi pogled sigurnim vrstama ulaganjima.
Ako se radi o osiguranju za starost onda je zakonodavac nametnuo jedan kriterijum: Vrsta ulaganja mora biti sigurna. Tu se uglavnom radi o tradicionalnoj vrsti ulaganja kao što su:
- štedne knjižice,
- životna osiguranja,
- stambene štedionice,
- dakle štednje sa određenom garancijom.
Zaključak da su ovakve štednje sigurne baziraju na tome da institut na uloženi novac izdaje papir na kojem stoji da se na kraju isteka ugovorenom vremenskog razdoblja, isplaćuje uloženi novac sa određenom kamatom. Osim toga, ako se ograniči na nominalnu vrednost iznosa, gubitak je isključen. I na kraju postoji još i sigurnosni iznos štednje koji se svakako isplaćuje u slučaju da institut ne može održati svoje obećanje.
Na sigurnost se, kao što vidimo polaže velika pažnja, da se na uloženi novac dobije unapred dogovorena i osigurana kamata. Pored toga se garantuje da se uloženi novac ne može umanjiti. I to je sve dobro, pitamo se još koliko bi sigurnosti trebali? I upravo se o tome radi. Sve ove vrste sigurnog ulaganja imaju jedno zajedničko- to nisu ulaganja.
Kada ulagač pozajmljuje svoj novac drugom i dobija za to kamatu, onda se to ustvari naziva ulaganjem, a u suštini je to zapravo kredit koji ulagač daje nekom institutu, najčešće stambenim štedionicama i bankama. Velikom broju ulagača to zapravo nije jasno. Jer banka ne pozajmljuje novac od svojih ulagača da bi ga držala u trezoru. Ona taj novac pozajmljuje dalje za znatno veće kamate ili ga ulaže u isplativije vrste ulaganja. Sukob nastaje jer na kraju dve različite stranke (klijent i banka) ne profitiraju podjednako od visokih prihoda koji se ostvaruju na tržištu.
Ko tu ustvari, profitira i zašto to nisam ja?
Nije potrebno biti posebno maštovit da bismo shvatili, da nije klijent taj koji će biti nagrađen sa visokim prihodom. Kamate na ovakvu štednju obično su vrlo male. Ako u današnje vreme dobijete i 2% smatrajte to srećnim slučajom. Osim toga
- kamate podležu porezu,
- kupovna moć vaše imovine se kroz inflaciju umanjuje.
Kada se obračuna porez i uzme u obzir infacija postaje vrlo jasno da čak iako bi uloženi novac bio isti, gubitak njegove vrednosti je neizbežan. Koliko je takav način investiranja siguran (vidite na grafikonu ispod). To što je sigurno jeste da uloženi novac postaje sve manje vredan.
Državne obveznice
Ako govorimo o sigurnim vrstama ulaganja onda definitivno moramo razmotriti i državne obveznice. Državne obveznice su visoko kotirane kod ulagača. A one su u suštini državni krediti. Država naravno garantuje otplatu uz određenu kamatu (ukoliko su kamate ugovorene), međutim realnost je da država nije u stanju otplaćivati svoje stare kredite bez uzimanja novih. Novo zaduživanje znači da su krediti namjenjeni otplati starih kredita. Kada bi neki klijent to radio, ni jedna banka na svetu mu ne bi to htela omogućiti. Država pak, to može činiti u nedogled. Državni bonitet je bezgraničan, čak i kada realno bonitet uopšte ne postoji.
Sve brže rastuće zaduživanje je jasni indikator da je još veća kriza pred vratima. I kada ona nastupi će poslijedice biti fatalne. Kada se uruši valutni sistem onda je svaki papir na kome stoji neka vrednost valute (osim ako nije zemljišna knjiga ili akcija), najpogodniji samo za grejanje prostorije.
Finsijske krize u skorijoj istoriji u Rusiji, Aziji, Brazilu i Argentini su samo dokaz za to. Kakvu onda sigurnost nude sigurne vrste ulaganja kada fundament ne postoji.
Šta je onda SIGURNO ulaganje?
Pitamo se onda, šta je sigurno? Odštampani papir ili prava materijalna vrednost, fizički opipljiva? Plemeniti metali dobijaju na sve većoj važnosti i potražnji. Sve više se prepoznaje prednost kroz realne materijalne vrednosti sa kojima je jednostavno upravljati. Posebno je zlato u proteklim kriznim vremenima bilo sigurna luka za zaštitu imovine i pripada svakom portfoliju.
Jedno je vrlo bitno kada se usmeravate materijalnim vrednostima, a to je strpljenje. Cene plemenitih metala, takođe zlata, osciliraju. Zlato je veoma traženo ali i ograničena sirovina. Zalihe se smanjuju, dok potražnja raste. Puno ljudi su prepoznali zlato kao ulagački instrument za zaštitu imovine. Cena zlata varira ali to se ne prepisuje vrednosti zlata, već obezvređivanju papirnatog novca. Kada se povećava volumen novca, tada opada kupovna moć, a cene rastu. Bitno je dakle biti mudar.
Pokreti jakih ekonomskih zemalja u političkom smeru su uvek bitni pokretači promena na tržištima. Međutim, ulagači se ne trebaju zbog toga uzrujavati i držati se svojih dugoročnih ulagačkih strategija. Kod ulaganja je diversifikacija imovine od velike važnosti i kod dugoročnog ulaganja investiciono zlato zauzima veoma važnu stavku od pamtiveka kao čuvar imovine od valutnih rizika tj. inflacije.
Poređenje indeksa DAX (40 najvećih kompanija u Nemačkoj) i zlata vidi se jasan trend. Kada DAX opada, raste cena zlata i obrnuto. Na osnovu toga se može zaključiti koliko ljudi u nesigurnim vremenima traži sigurnu alternativu.
Za više informacija o investicionom zlatu i besplatni savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (11) 440 4232 ili pište nam na sledeći emajl: info@pgsr.rs
Autor: Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB – sa iskustvom u trg. investicionim zlatom od 2008 god.