Često se postavlja pitanje da li je SADA pametno kupovati zlato. Da ste pre 20 godina kupili investiciono zlato vrednost istog bi do danas porasla za ca. 600%.
Čitajući ovaj tekst saznaćete:
- Kratak uvid u istoriju zlata
- Kakva je trenutna situacija na tržištu investicionog zlata,
- Zašto je investiciono zlato dobra zaštita vaše imovine,
- Zašto je kupovina investicionog zlata upravo SADA pametan potez, u 2020.
Istorijski gledano, novac nije bio ništa drugo nego potvrda za položeno zlato. Nekad je na američkom dolaru pisalo „In GOLD We Trust – Verujemo u ZLATO“. Ta osnovna ideja imala je delimičnu važnost do 1971. god. kada se ukida Zlatni standard.
Šta je Zlatni standard i zašto je ukinut?
Zlatni standard je monetarni sistem, nastao krajem 19-og veka u kojem novac ima fiksno pokriće u zlatu. Svaka zemlja je bila ograničena na vrednost količine svojih zlatnih rezervi.
Kroz vekove je zlato služilo kao sredstvo plaćanja, a najveći razlog zbog kojeg su se kovanice radile od zlata jest njegova prirodna retkost. Svaki pokušaj uvođenja papirnog novca završavao bi neslavno iz razloga što bi država preterala sa štampanjem novca. Time bi dolazilo do hiperinflacije i gubitka poverenja u valutu, pri čemu bi papirnati novac postao bezvredan. Obzirom da je količina zlata bila ograničena, to je ograničavalo i samu državu količini kovanog zlatnog novca, a time je i zlatni novac sačuvao svoju veliku vrednost. Obzirom da zlato nije bilo mudro držati kod kuće, ali ni nositi velike količine sa sobom, ljudi su zlato polagali u bankovne trezore pod konstantnom zaštitom. Vlasnik zlata bi kao potvrdu za svoj položeni depozit dobio papirni sertifikat koji je bio dokaz o vlasništvu tog zlata. Takođe, obzirom da je tim sertifikatom bilo moguće doći do zlata, upravo je taj sertifikat postao opštepriznato sredstvo plaćanja, a time je zlato retko napuštalo trezor. Tokom 17-og veka u Evropi je zaživeo sistem u kojem su države počele da izdaju banknote i garantovale su njihovu vrednost. Da bi postigle i zadržale poverenje u taj novac, države su počele da vezuju vrednost vlastitog novca uz zlato koje su imale na raspolaganju. Time je uveden Zlatni standard.
Međunarodna plaćanja su se merila u obliku zlata. Kako je vrednost svake valute bila vezana na vrednost fiksne težine zlata, njihov je odnos bio isti. Zlatni standard je podrazumevao i posebna pravila za sistem međunarodnih plaćanja, a budući da je vrednost domaće valute definisana u zlatu, kursevi između valuta su bili fiksni i nisu se mogli menjati. Tako je monetarna politika bila ograničena da osigura konvertibilnost u zlato.
Ipak prvi svetski rat je izmenio valutnu sliku sveta i nastaje početak sloma Zlatnog standarda. Strahoviti udar svetske ekonomske krize od 1929-1933, zabrana posedovanja zlata i drugi svetski rat dovode do prvog napuštanja Zlatnog standarda.
Nakon Drugog svetskog rata u Bretton-Woods-u je skopljen sporazum kojim se uvodi novi monetarni sistem po kojem US-dolar kao svetska valuta i sve druge vezane valute za dolar imaju pokriće u zlatu. Cena jedne unce zlata postavljena je na 35$, a države koje su posedovale devizne rezerve u dolarima, mogle su dolare zameniti za zlato u svakom trenutku.
Ipak, situacija nije tekla tako sjajno kako se očekivalo. Trgovinski deficit je rastao, dovodio do velikih razlika u posedovanju zlata iz razloga što su strane zemlje u svojim „rukama“ držale gotovo tri puta veću vrednost zlata, nego SAD. To je dovelo do gubitka poverenja Evropskih zemlja da SAD može održati takav monetarni sistem. Nadalje početak rata u Vijetnamu, gde SAD štampa milijarde dolara kako bi se mogli finansirati dovodi do konačnog ukidanja Zlatnog standarda.
Od 1971 US-dolar kao svetska valuta nema više pokriće u zlatu. Tako da danas na dolaru piše „We trust in GOD – Verujem u BOGA“. Samo jedno izbačeno slovo menja sve. Zbog toga danas mogu sve države i države sa zajedničkom valutom „štampati novac po zahtevu“. To vodi do toga, da se 3 odsto novca nalazi u fizičkom obliku. Najveći deo novca se danas elektronski prebacuje sa jednog mesta na drugo i novac gubi na vrednosti, što je već poznato, pa se zato ulagači odlučuju da taj novac prebace i u prave materijalne vrednosti kao što je investiciono zlato.
Pogledajte 140godišnju istoriju o novcu u 10 minuta ovde.
- Trenutna situacija na tržištu investicionog zlata
Zlato je na svetskim tržištima i berzama dodatno učvrstilo svoju poziciju u 2020. U momentu kraha berzi u maju ove godine, zlato dostiže najvišu vrednost u poslednjih 8 godina. Ekonomisti takvu politiku posmatraju sa strahom od daljeg pada ekonomije i pada na berzama usled razvoja pandemije virusa korona. Baš u takvim momentima se zlato tradicionalno smatra pouzdanim čuvarom imovine. U vreme kriza kao što je trenutna Kovid19 potražnja za zlatom raste kao i cena. Stabilan rast cene zlata u 2020 se održao konstantno. Iako u poslednjih par dana pratimo promenu i blagi pad cene za mesec oktobar to nije ništa novo. U poslednjih 50 godina cena zlata u oktobru je 26 puta bila manja u proseku za 0,17 odsto. Što može biti vrlo dobar trenutak za kupovinu i zaštitu imovine. Unatoč svim zbivanjima cena zlata u evru porasla je u posledni 12 meseci za 19,5 odsto.
Trenutni pad cena na svetskom tržištu zlata je upravo taj: trenutni. Već sada se vidi usporeni pad i stabilizacija tj. rast cene zlata. Jedan od razloga za daljni rast cene je ogromno upumpavanje tj. štampanje papirnatog novca u tržište i kroz to slabljenje dolara.
- Zašto je investiciono zlato dobra zaštita vaše imovine
Novčane valute imaju tendenciju gubitka vrednosti koja je stalna i do sada se to u istoriji nije promenilo. Čuvanje novca u bankama je stvar prošlosti; to je očigledno u zemljama zapadne Evrope, gde se vidi negativna kamata na novac oročen u banci. Suprotno tome, zlato već vekovima služi ljudima kao „sigurna investicija“ za novac. Uprkos svim ekonomskim i finansijskim krizama, zlato je sigurna mogućnost zaštite od opadanja vrednosti valuta.
Prema jednom mestu u Starom Zavetu, moglo se u vreme Nabukodonosora, koji je vladao Babilonom u 6. veku pre rođenja Isusa Hrista, kupiti 350 vekni hleba za 1 uncu (31,1 gram) zlata. Prilično sličan ekvivalent dobija se i više od 2600 god. kasnije. To znači da je vrednost zlata tokom svih tih godina (vekova) ostala stabilna i očuvala imovinu.
- Zašto je kupovina investicionog zlata upravo SADA pametan potez, u 2020.
Stručnjaci iz WGC (World Gold Council) smatraju da ćemo uskoro ponovo videti nagli porast cene investicionog zlata. Procenjuje se da će unca doći do rekordne cene od 2.500 USD. Manje optimistični stručnjaci prognoziraju cenu od oko 2.300 USD po unci.
Zlato se ne koristi samo kao nakit. Potražnja zlata raste pošto:
- Zlato primenu nalazi u industriji i tehnologiji,
- Medicini i stomatologiji,
- Zlato je prikladna investicija za očuvanje vrednosti i zaštitu imovine.
U post-Kovid19 periodu vidimo razna predviđanja i sva su na neki način ujedinjena u ključnim stavovima i to da:
- Smanjen izvoz i uvoz dobara,
- Niže cene nafte,
- Pad turizma i
- Porast nezaposlenosti
Donose i inflaciju sa sobom, usled čega očekivano slabe i novčane valute.
Multikompanija Berkshire Hathaway koju vodi američki milijarder Warren Buffet otkupila je u poslednjem kvartalu za 563 miliona dolara oko 21 milion akcija rudarske kompanije Barrick Gold, koja proizvodi zlato i bakar.
Kupovinom investicionog zlata ćete profitirati na više načina:
- Osigurali ste vašu imovinu i zaštitili od valutnih rizika,
- U momentu potresa na berzama, zlato je i dalje stabilno,
- Imate sigurnu valutu koja je otporna na ovakve krahove. Za razliku od novčanih valuta zlato je fizički opipljivo i uvek dostupno.
Presuda: kupiti SADA ili ???
Prosto je – SADA pravo vreme
Korekcija cene je najbolja prilika za kupovinu. Da li se radilo o deonicama ili zlatu, oba oblika imovine imaju dugoročno gledano određene korekcije cena tj. privremenog pada. Na grafikonu možemo videti da unatoč padu cene zlata je došlo do nekoliko korekcija i porasta u razdoblju od 20 god. od ca. 600 odsto, a čak od 2016 god. skorom do udvostručenja imovine.
Na osnovu mišljenja i procena stručnjaka za očekivati je daljnji rast cene zlata. Uprkos svim negativnim zbivanjima u svetu, ko investira u investiciono zlato kao zaštitu svoje imovine (podsetite se ili pogledajte gore grafikon – KADA NOVAC POSTANE BEZVREDAN), profitira na prvome mestu od pada kupovne moći papirnog novca i stvaranja inflacije. Što je u ovome trenutku neizbežno kod ovolikog ogromnog upumpavanja tj. štampanja papirnatog novca u svetsko tržište.
Nadalje potražnja za zlatom u svetu rase, dok količina zlata stagnira. Što je znak za daljnji rast vrednosti zlata.
Ono što sigurno jeste da u slučaju potrebe za novcem možete brzo pretvoriti zlato za novac, dok nekretnine, auto i slično- mnogo teže.
Za više informacija i besplatni savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (11) 440 4232 ili pište nam na sledeći emajl: info@pgsr.rs
Autor: Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB.
Vodstvo kompanije trguje investicionim zlatom punih 12 godina i nabavlja robu direktno od rafinerija po LBMA-Good Delivery kvalite