Аналитичар за племените метале Марцус Гарвеy из агенције Мацqуарие сматра да ће инвеститори током зиме сведочити битки између краткорочних ЦОВИД-19 изазова и дугорочнијег тренда. Гарвеy сматра како се идуће године може очекивати глобални економски раст. Ипак треба нагласити како су недавну распродају на тржишту злата углавном предводили инвестициони фондови чијим се уделима тргује ценом злата на берзи (ЕТФ). Подсетимо, управо је њихова потражња у првом полугодишту узроковала овогодишњи скок цене.
Чак средишње банке у августу су по први пут након годину и по дана почеле са распродајом злата, показују подаци Светског већа за злато (WГЦ).
Тренутно се злато продаје али оно не нестаје, неко други га купује по нижим ценама. Данас поподне, унца злата на спот тржишту кошта само 1.809 америчких долара (-1,5% у односу на претходни дан). У року од недељу дана цена злата пала је за 70 долара.
Услед пада цене злата, многи су улагачи продали и дионице највећег златног ЕТФ-а, СПДР Голд Схарес (ознака ГЛД). Њихове количине злата су се смањиле за 1,7 одсто или око 21. тону на 1.213,17 тона у последњих седам дана. То је нето одлив од 835 милијуна УСД. Свака деоница фонда службено се депонира са десетином унце злата.
Последњих месеци ти су ЕТФ-ови омиљени инструмент нових америчких улагача за шпекулације са дериватима племенитих метала путем модерних платформи као што су Робинхоод, Е-Траде или Публиц. А њихово понашање при куповини засигурно је у последње време снажније утицало на цену злата.
Али, подршку на тржишту би могле дати Индија и Кина, највећи светски потрошачи злата. Купци из обе државе суздржавали су се од суделовања у овогодишњем успону цене, обзиром да је глобална потражња за накитом у трећем тромесечју срезана за 29 одсто, показују подаци WГЦ-а.
Међутим, просечна цена злата у Индији и Кини у односу на цене на међународном тржишту вратила се близу пред пандемијских нивоа упозоравају аналитичари америчке банке Голдман Сацхс. Рхона О’Цоннелл. Аналитичарка брокерске компаније СтонеX, истиче да би потражња из Кине и Индије могла расти како се убрзава продаја злата које држе ЕТФ-ови. Истоветни случај догодио се пре седам година када се цена злата испухала.
Обзиром да се улагање у злато сматра заштитом од инфлације, злато би се могло опоравити ако инфлација у најважнијим економијама убрза, а средишње банке заостану у подизању каматних стопа. Наиме, пад инфлацијски прилагођених, односно „реалних“ каматних стопа био је један од кључних покретача овогодишњег пораста цене злата. У Голдман Сацхсу сматрају да је глобални „ризик од инфлације већи него икад у раздобљу од 70-их година“ због најављених јавних улагања у пројекте „зелене економије“ у Кини, Еуропи и САД-у.
У Голдману предвиђају да ће цена унце досегнути 2300 долара у идућих неколико месеци. У Цитибанк прогностицирају да ће цена злата током 2021. достићи нови рекордни ниво, обзиром да куповине обвезница од стране средишњих банака и даље притискају приносе према нули. Но, Марцус Гарвеy из банке Мацqуарие сматра како је повезивање кретања цене злата са инфлацијом претерано поједностављивање тржишних механизама. Док стручњаци из WГЦ-а сматрају да ћемо ускоро поново доживети нагли пораст цене злата. Процењује се да ће унца досегнути рекордне цене од 2.500 УСД.
Ко ће бити у праву остаје неизвесно. То што нам је свима из историје познато је то да је злато преживело све привредне и економске кризе, као што је нпр. велика индустријска (привредна) криза (1929–33) – највећи поремећај у светској економији крајем 1920-их и почетком 1930-их, штедна криза у САД-у 1980-те, латинско-америчка криза између 1970. и 1980-их, јапанска банкарска криза у 1990-тих, азијске кризе у 1997. и 1998-их, криза у Русији између 1998. и 1999-их, финансијска криза са почетком у 2007. години (субприме криза), све ратове и долазало се као најбољи чувар имовине у кризним временима.
Злато није на висини због Цовида. Цовид-19 је део разлога, али то није стварни узрок. То што се догађа јесте да су владе, а нарочито средишње банке реагирале на Цовид-19 штампајући огромне количине папирнатог новца. Владе држава се сусрећу са великим дефицитом, док средишње банке штампају новац како би уновчиле те дефиците, у чему предњаче Савезне резерве. Све у свему, ради се о штампању новца. То је инфлација коју средишње банке стварају како би уновчиле државни дуг, што је одговор на Цовид-19, који помаже у повећавању цене злата или након огромне количине распродаје до корекције цене.
Унаточ паду цене злата у последњих двадесет година, цена злата остварила је годишњи просек од 11%.
НАША ПРЕПОРУКА:
Инвестирајте тј. купујте златне полуге у висини до максимално 30% ваше имовине. Не инвестирајте у злато краткорочно, пошто сте онда у улози улагача за шпекулације. Злато већ вековима служи људима као „сигурна инвестиција“ за новац. Упркос свим економским и финансијским кризама, злато је сигурна могућност заштите од опадања вредности валута. Из тога разлога инвестирајте у злато дугорочно како би сте профитирали од корекције тј. пада цене злата. А о томе смо неодавно писали, читај ОВДЕ (Да ли је сада добар тренутак за куповину инвестиционог злата?!)
За више информација и бесплатни савет, обратите нам се у поверењу на тел. бр.: +381 (11) 440 4232 или пиште нам на следећи емајл: info@pgsr.rs
Ваш специјалист за инвестиционо злато Премиум Голд СРБ.