Сватко ко инвестира новац има жељу да се умножава, а не умањује. Из тог разлога се пуно улагача упути сигурном стазом и бирају сигурну врсту улагања за које су сигурни да су губици искључени. Али нелагодност се скрива и у чак на први поглед сигурним врстама улагањима.
Ако се ради о осигурању за старост онда је законодавац наметнуо један критеријум: Врста улагања мора бити сигурна. Ту се углавном ради о традиционалној врсти улагања као што су:
- штедне књижице,
- животна осигурања,
- стамбене штедионице,
- дакле штедње са одређеном гаранцијом.
Закључак да су овакве штедње сигурне базирају на томе да институт на уложени новац издаје папир на којем стоји да се на крају истека уговореном временског раздобља, исплаћује уложени новац са одређеном каматом. Осим тога, ако се ограничи на номиналну вредност износа, губитак је искључен. И на крају постоји још и сигурносни износ штедње који се свакако исплаћује у случају да институт не може одржати своје обећање.
На сигурност се, као што видимо полаже велика пажња, да се на уложени новац добије унапред договорена и осигурана камата. Поред тога се гарантује да се уложени новац не може умањити. И то је све добро, питамо се још колико би сигурности требали? И управо се о томе ради. Све ове врсте сигурног улагања имају једно заједничко- то нису улагања.
Када улагач позајмљује свој новац другом и добија за то камату, онда се то уствари назива улагањем, а у суштини је то заправо кредит који улагач даје неком институту, најчешће стамбеним штедионицама и банкама. Великом броју улагача то заправо није јасно. Јер банка не позајмљује новац од својих улагача да би га држала у трезору. Она тај новац позајмљује даље за знатно веће камате или га улаже у исплативије врсте улагања. Сукоб настаје јер на крају две различите странке (клијент и банка) не профитирају подједнако од високих прихода који се остварују на тржишту.
Ко ту уствари, профитира и зашто то нисам ја?
Није потребно бити посебно маштовит да бисмо схватили, да није клијент тај који ће бити награђен са високим приходом. Камате на овакву штедњу обично су врло мале. Ако у данашње време добијете и 2% сматрајте то срећним случајом. Осим тога
- камате подлежу порезу,
- куповна моћ ваше имовине се кроз инфлацију умањује.
Када се обрачуна порез и узме у обзир инфација постаје врло јасно да чак иако би уложени новац био исти, губитак његове вредности је неизбежан. Колико је такав начин инвестирања сигуран (видите на графикону испод). То што је сигурно јесте да уложени новац постаје све мање вредан.
Државне обвезнице
Ако говоримо о сигурним врстама улагања онда дефинитивно морамо размотрити и државне обвезнице. Државне обвезнице су високо котиране код улагача. А оне су у суштини државни кредити. Држава наравно гарантује отплату уз одређену камату (уколико су камате уговорене), међутим реалност је да држава није у стању отплаћивати своје старе кредите без узимања нових. Ново задуживање значи да су кредити намјењени отплати старих кредита. Када би неки клијент то радио, ни једна банка на свету му не би то хтела омогућити. Држава пак, то може чинити у недоглед. Државни бонитет је безграничан, чак и када реално бонитет уопште не постоји.
Све брже растуће задуживање је јасни индикатор да је још већа криза пред вратима. И када она наступи ће послиједице бити фаталне. Када се уруши валутни систем онда је сваки папир на коме стоји нека вредност валуте (осим ако није земљишна књига или акција), најпогоднији само за грејање просторије.
Финсијске кризе у скоријој историји у Русији, Азији, Бразилу и Аргентини су само доказ за то. Какву онда сигурност нуде сигурне врсте улагања када фундамент не постоји.
Шта је онда СИГУРНО улагање?
Питамо се онда, шта је сигурно? Одштампани папир или права материјална вредност, физички опипљива? Племенити метали добијају на све већој важности и потражњи. Све више се препознаје предност кроз реалне материјалне вредности са којима је једноставно управљати. Посебно је злато у протеклим кризним временима било сигурна лука за заштиту имовине и припада сваком портфолију.
Једно је врло битно када се усмеравате материјалним вредностима, а то је стрпљење. Цене племенитих метала, такође злата, осцилирају. Злато је веома тражено али и ограничена сировина. Залихе се смањују, док потражња расте. Пуно људи су препознали злато као улагачки инструмент за заштиту имовине. Цена злата варира али то се не преписује вредности злата, већ обезвређивању папирнатог новца. Када се повећава волумен новца, тада опада куповна моћ, а цене расту. Битно је дакле бити мудар.
Покрети јаких економских земаља у политичком смеру су увек битни покретачи промена на тржиштима. Међутим, улагачи се не требају због тога узрујавати и држати се својих дугорочних улагачких стратегија. Код улагања је диверсификација имовине од велике важности и код дугорочног улагања инвестиционо злато заузима веома важну ставку од памтивека као чувар имовине од валутних ризика тј. инфлације.
Поређење индекса ДАX (40 највећих компанија у Немачкој) и злата види се јасан тренд. Када ДАX опада, расте цена злата и обрнуто. На основу тога се може закључити колико људи у несигурним временима тражи сигурну алтернативу.
За више информација о инвестиционом злату и бесплатни савет, обратите нам се у поверењу на тел. бр.: +381 (11) 440 4232 или пиште нам на следећи емајл: info@pgsr.rs
Аутор: Ваш специјалист за инвестиционо злато Премиум Голд СРБ – са искуством у трг. инвестиционим златом од 2008 год.