Uticaj inflacije na životni standard građana
Bilo da kupujete u supermarketu, na benzinskim pumpama ili u kafani – lavina inflacije bolno je vidljiva za sve potrošače. Prema trenutnim proračunima Nemačke savezne banke, stopa inflacije u Nemačkoj i SAD-u dostigla je u septembru 2022. po prvi put od završetka Drugog svetskog rata visokih 10%. Takođe u Srbiji je stopa inflacije u novembru 2022. porasla na 15%, a cene i dalje neprekidno rastu.
Za mnoge ljude, da li živeli u Nemačkoj, SAD-u ili kod nas u Srbiji, to znači stezanje kaiša ili oslanjanje na ušteđevinu. Isto tako će ubrzani razvoj inflacije značajno smanjiti i finansijsku imovinu građana. Uprkos višestrukom povećanju kamatne stope FED-a (Federalnih rezervi) kao i od strane NBS-a, razmak između nominalnih kamatnih stopa i inflacije nastavio se povećavati. Uz kamatnu stopu od trenutnih 5%, štediše u Srbiji gube realno 10% godišnje.
Kamata na štednju 5% – Inflacija 15% = sagorevanje imovine -10%.
U sledećih deset godina oko 61,5% kapitala navodno sigurnih ulaganja poput štednih knjižica ili stambene štednje će nestati u vazduhu. Ukupna finansijska imovina domaćinstva u Srbiji od 88,2 milijarde RSD (stanje 30.09.2022, prema NBS-u) imala bi u 2032. godini kupovnu moć od samo 34,0 milijarde RSD, dok bi 54,2 milijarde RSD sagorelo negativnim realnim kamatnim stopama.
Međutim, ulagači u globalu smatraju zlato sigurnim utočištem, tako da ulaganje u žuti plemeniti metal često služi za osiguranje kupovne moći u turbulentnim vremenima. Ali, trenutno se postavlja pitanje:
Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?
Ako bacimo pogled na kretanje cene zlata u 2022. godine, budi se osećaj da to više nije sasvim tačno. Nakon invazije na Ukrajinu, cena plemenitog metala do 9. marta naglo je porasla, gotovo dosegnuvši novi najviši nivo svih vremena, od 2.050 us-dolara po unci. No, nakon toga nastaje nekoliko meseci pritisak na vrednost zlata i cena po unici pada na 1.622 us-dolara – iako se rat u Ukrajini nastavlja, u Kini preti nova mera izolacije i inflacija još uveke raste.
Slično tome, između 1975. i 1980. godišnja inflacija u SAD-u je u proseku iznosila 8%. Tokom tog vremena, zlato je opravdalo svoju reputaciju sigurnog utočišta, ali nakon kratkog vremena slika se promenila. U godinama od 1980. do 1984. cena zlata pala je, iako je godišnja stopa inflacije od 6,5% takođe bila vrlo visoka u tim godinama. Nešto slično moglo se primetiti od 1988. do 1991. Iako je stopa inflacije u proseku iznosila 4,6%, zlato je u tom razdoblju izgubilo oko 7,6% svoje vrednosti.
Logično je da cena zlata raste i pada, a to zavisi od stabilnosti valuta kao što je us-dolar ili evro tj. od ponude i potražnje i DA istina je da se u posljednjih 50 godina u manjim intervalima dogodilo to da zlato nije raslo uz inflaciju, već je delomično palo. Međutim, problem u takvoj analizi je kratko vremensko upoređenje. Isto tako možemo pratiti kretanje cene zlata u privrednoj krizi 2008. godine, gde je inflacija rasla kao i cena zlata ili takođe u ekonomskoj krizi u 2017/2018. gde je inflacija identično rasla sa cenom zlata. Što više vreme odmiče pojavljuje se slična slika zbivanja iz istorije. Od novembra 2022. do danas 13. marta 2023. cena zlata se vraća pravcu iz prethodne godine uz pratnju inflacije i iznosi 1.912 us-dolara. Zato je od velike važnosti na pravi način ulagati u zlato, kako bi mogli postići pozitivne prinose čak i nakon odbitka inflacije.
Papirni novac dolazi i odlazi, dok zlato je preživelo sve privredne i ekonomske krize
U poslednjih 50 godina prosečna godišnja stopa inflacije u SAD-u iznosila je oko 4%. To znači da za istu potrošačku korpu u vrednosti od 10.000 us-dolara iz 1972. potrošači danas moraju odvojiti 71.000 us-dolara, više od sedam puta. Sa druge strane, us-dolar izgubio je oko 86% svoje vrednosti u poslednjih pet decenija. Ulagači u zlato uspeli su više nego nadoknaditi taj gubitak vrednosti u istom razdoblju.
Pošto unca zlata 1972. godine koštala je 65 us-dolara, a na današnji dan kao što smo upoznali 1912 us-dolara po unci = +2841% (kroz zaštitu imovine). To konkretno znači da se 1972. godine moglo za 10.000 us-dolara kupiti oko 154 unce zlata, današnje vrednost od 294.448 us-dolara (154×1912). Dok je u istom vremenskom periodu papirni novac izgubio drastično na kupovnoj moći. Takođe početkom 2016. se moglo za isti iznos kupiti ca. 9 unci zlata, današnje vrednosti od 17.208 us-dolara. Što je u ca. 7 godina prinos od 72%. …ili početkom 2002. godine za 10.000 us-dolara ca. 36 unci, današnje vrednosti od 68.832 us-dolara = 588%.
Zlato kao sidro u doba inflacije
Zaista, inflacija je bila jedan od glavnih pokretača u poslednjih 50 godina za porast cene zlata. Od 1971 godine cena zlata porasla je u proseku godišnje za 11%, prema statistikama svetskog veća za zlato (World Gold Council/WGC). Nakon nekoliko godina stabilnih cena, trenutno je inflacija izuzetno visoka. Mala verovatnoća je da će to tako ostati. Većina finansijskih analitičara očekuje da će inflacija u srednjeročnom razdoblju biti iznad 3%. Taj vetar u leđa trenutno cenu zlata donekle usporava kroz rast kamatnih stopa. Međutim, pravi vetar u leđa pojaviće se itekako ako realna kamatna stopa prinosa na desetogodišnje američke ili nemačke državne obveznice ostanu pozitivne, a to znači veće od stope inflacije. Takođe se pitamo, da li su upravo visoke kamatne stope razlog za bankrot jedne od najveće us-banke SVB, vredna 213 milijardi us-dolara, rođena pre četiri decenije, a propala u dva dana?! Uglavnom to može biti sigurno jedan scenario koji bi mnoge visoko zadužene države doveo u bankrot.
NAŠA PREPORUKA:
Zaštitite svoju imovinu i kupujte isključivo fizičko investiciono zlato u visini do maksimalno 30% vaše imovine, u zavisnosti od vaše finansijske situacije i doba starosti. Ne ulažite u zlato kratkoročno, pošto ste onda u ulozi ulagača za špekulacije. Zlato već vekovima služi ljudima kao „sigurna investicija“ za novac. Uprkos svim ekonomskim i finansijskim krizama, zlato ostaje i dalje sigurna mogućnost zaštite od opadanja vrednosti valuta. Iz tog razloga ulažite u zlato dugoročno kako bi ste profitirali od korekcije tj. pada cene zlata i obezvređenja valuta (papirnog novca).
Za više informacija i besplatan savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (11) 454 9933 ili pište nam na sledeći emajl: info@pgsr.rs
Autor: Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB d.o.o.
„Rukovodstvo kompanije Premium Gold SRB trguje investicionim zlatom bez prestanka od 2008. godine u više država i sarađuje tj. zastupa direktno rafinerije koje su po LBMA-GoodDelivery kvalitete“.